I onda se pojavio ON - jedan među desetinama sličnih oglasa. Potpuno sam i zaboravila da sam konkurisala na njega. Niko me nije pozvao na razgovor već mesecima, čak počinjem pomalo da sumnjam da svi poslodavci imaju nekog lovca koji hvata i briše moje mejlove.
Pozvala sam neki propušteni poziv, (mada ovih dana to baš i ne činim jer pokušavam da izbegnem top šopove i stranačke aktiviste) i veoma se iznenadila. Poznata kompanija, odlično radno mesto i mene pozivaju na testiranje i razgovor. I otišla sam...
Kako sam zakoračila u zgradu tako sam se oduševila, mnoštvo mladih ljudi prijatne spoljašnjosti koji užurbano prolaze, svi u nekoj divnoj poslovnoj frci. Odmah sam dobila želju da pitam koji je moj računar i ugao stola i krećem da radim iz ovih stopa. Deca su u vrtiću, ma javiću nekome da ih izbavi pre mraka :)
Ljubazna dama me je povela u kancelariju i usput pitala da li sam nekada radila Tomasa. Ja potpuno omamljena atmosferom, setila se samo lokomotive Tomasa sa prijateljima i poče u glavi da mi se vrti pesma sa uvodne špice crtaća...
Popunila sam neki od onih testova ličnosti gde se uvek plašim da će od mene ispasti neki prikriveni psihopata i manijakalni ubica (moram da prestanem da gledam Fox crime pod hitno!). Ko zna šta će o meni pokazati ovaj Tomas :)
Posle testa uđoh na razgovor sa dve vrlo ljubazne i prijatne gospođe. Sada pomislih da sanjam jer radno mesto kao da je neko krojio po meni. Kao da su rešili da se našale i stvorili poziciju samo za moju malenkost. Sve je fantastično - radna zaduženja, radno vreme, uslovi, pa čak i plata... Nema čak ni ali...
Na sve sam pristala i zamalo da ih pitam da li mogu odmah da počnem da radim...
Na žalost, oni mene to nisu pitali.
Sad čekam, rekoše - javiće se... Do tada, igram se sa mojim jarićima.
Pozvala sam neki propušteni poziv, (mada ovih dana to baš i ne činim jer pokušavam da izbegnem top šopove i stranačke aktiviste) i veoma se iznenadila. Poznata kompanija, odlično radno mesto i mene pozivaju na testiranje i razgovor. I otišla sam...
Kako sam zakoračila u zgradu tako sam se oduševila, mnoštvo mladih ljudi prijatne spoljašnjosti koji užurbano prolaze, svi u nekoj divnoj poslovnoj frci. Odmah sam dobila želju da pitam koji je moj računar i ugao stola i krećem da radim iz ovih stopa. Deca su u vrtiću, ma javiću nekome da ih izbavi pre mraka :)
Ljubazna dama me je povela u kancelariju i usput pitala da li sam nekada radila Tomasa. Ja potpuno omamljena atmosferom, setila se samo lokomotive Tomasa sa prijateljima i poče u glavi da mi se vrti pesma sa uvodne špice crtaća...
Popunila sam neki od onih testova ličnosti gde se uvek plašim da će od mene ispasti neki prikriveni psihopata i manijakalni ubica (moram da prestanem da gledam Fox crime pod hitno!). Ko zna šta će o meni pokazati ovaj Tomas :)
Posle testa uđoh na razgovor sa dve vrlo ljubazne i prijatne gospođe. Sada pomislih da sanjam jer radno mesto kao da je neko krojio po meni. Kao da su rešili da se našale i stvorili poziciju samo za moju malenkost. Sve je fantastično - radna zaduženja, radno vreme, uslovi, pa čak i plata... Nema čak ni ali...
Na sve sam pristala i zamalo da ih pitam da li mogu odmah da počnem da radim...
Na žalost, oni mene to nisu pitali.
Sad čekam, rekoše - javiće se... Do tada, igram se sa mojim jarićima.
Нема коментара:
Постави коментар