Ovo nije priča o plavima, žutima ili
crvenima - narod uvek ima vlast kakvu zaslužuje jer je sam izabrao. Oni
koji gube imaju pravo da se ljute, sledeći put za nauk, pa da se bolje
organizujemo.
Možemo da hvalimo ili kritikujemo vlast kako se ponašala u vreme poplava. Možda mislimo da bi neko to sve mogao bolje, možda bi mi na tim mestima nešto uradili mudrije - ko zna, a možda bi bilo još gore.
Nisam za rešenje da se bira manje zlo kad se ide na izbore, već kao što reče jedan moj profesor - u kokošinjcu je uvek glavni najlepši i najsnažniji petao - jer ga koke biraju. Same su posle krive ako jaja nisu dobra.
Ovo nije priča o svim ružnim stvarima koje su isplivale, ima ko će time da se pozabavi. Bar se nadam da ima. Kad ispari voda pod ovim junskim suncem, ostaće dosta mulja i štroke koje bi trebalo počistiti. Ako ne počiste oni koji bi trebalo - neko će se već naći. Onaj gore će na kraju sve nas dočekati s metlom.
Ovo je priča o herojima. Onima koji su spasavali, onima koji su se spasli i onima koji se nisu spasli.
Ovo je priča o onima koji su spasavali, uskačući u hladnu i prljavu vodu, rizikujući svoj život, noćima i danima, po nepoznatim ulicama, po mraku i kiši. Spasli su na stotine života, bodrili, hranili i branili. Hvala im i duboko im se na hrabrosti i ljudskosti klanjam.
Ovo je priča o onima koji su spaseni, koji su sve izgubili, čije su uspomene nestale, čiji su porodični albumi ostali da plutaju razlivenih slika. Koji su preživeli strahotu, u mraku slušali huk vode koja nadire, ne znajući da li će ugledati dan. Neka sa svim stvarima koje ovih dana izbacuju iz svojih podbulih kuća, ostave iza sebe i sva sećanja na užas koji ih je zadesio.
Ovo je priča i o onima koji se nisu spasli. Pedeset jedno srce je prestalo da kuca, pedeset jedna zvezda se na nebu upalila. Nemoćni, suvise spori da pobegnu podivljaloj bujici, previše voleli da bi voljenog ostavili, istrgnuti iz naručja, otplivali kroz mrak i tamu ka svetlosti.
Iz sve ove nesreće izroni i nešto dobro - pokazaše se i novi heroji. Muka nas iznenadi i probudi mlade junake. A mislili smo da je omladina lenja, nezainteresovana, da samo igra igrice i gubi vreme. O kako smo se samo divno prevarili. Ustali su, okupili su se, organizovali. Pokazali su kako umeju da rade kad imaju motiv i neki viši cilj.
Pokazali smo se u ovoj nesreći svi. Izbacila je poplava mnogo više od prljave vode i mulja, izroniše Srbi, ujediniše se i pokrenuše. Lepo kažu da ne pada sneg da prekrije breg već da zveri pokažu trag.
A zverčice i pokazaše svoje tragove, odvojiše bogati od svoga bogatstva, odvoji sirotinja od svoje nemaštine... I nahraniše se gladna usta, napojiše se žedni i obukoše mokri, goli i bosi. Neko je dao dosta, neko samo poslao poruku, svako koliko je mogao, Onaj gore je sve video. Čak i one koji pokušaše da iskoriste tudju tugu i muku - ali ovo nije priča o njima. Redak je onaj što ne pruži, ne dade svoju snagu i ne ponudi svoju hranu, vodu pa čak i svoje mleko.
Ujedini nas bombardovanje, pokrenu nas mala Tijana i poplave nas podigoše na noge. Zar je potrebna velika nesreća pa da Srbi pokažu koliko su veliki i koliko su ljudi...
Kad bi samo zauvek ostali ovde gde smo se na lestvici vrline popeli, ali da više ne pada po bregu sneg...
Možemo da hvalimo ili kritikujemo vlast kako se ponašala u vreme poplava. Možda mislimo da bi neko to sve mogao bolje, možda bi mi na tim mestima nešto uradili mudrije - ko zna, a možda bi bilo još gore.
Nisam za rešenje da se bira manje zlo kad se ide na izbore, već kao što reče jedan moj profesor - u kokošinjcu je uvek glavni najlepši i najsnažniji petao - jer ga koke biraju. Same su posle krive ako jaja nisu dobra.
Ovo nije priča o svim ružnim stvarima koje su isplivale, ima ko će time da se pozabavi. Bar se nadam da ima. Kad ispari voda pod ovim junskim suncem, ostaće dosta mulja i štroke koje bi trebalo počistiti. Ako ne počiste oni koji bi trebalo - neko će se već naći. Onaj gore će na kraju sve nas dočekati s metlom.
Ovo je priča o herojima. Onima koji su spasavali, onima koji su se spasli i onima koji se nisu spasli.
Ovo je priča o onima koji su spasavali, uskačući u hladnu i prljavu vodu, rizikujući svoj život, noćima i danima, po nepoznatim ulicama, po mraku i kiši. Spasli su na stotine života, bodrili, hranili i branili. Hvala im i duboko im se na hrabrosti i ljudskosti klanjam.
Ovo je priča o onima koji su spaseni, koji su sve izgubili, čije su uspomene nestale, čiji su porodični albumi ostali da plutaju razlivenih slika. Koji su preživeli strahotu, u mraku slušali huk vode koja nadire, ne znajući da li će ugledati dan. Neka sa svim stvarima koje ovih dana izbacuju iz svojih podbulih kuća, ostave iza sebe i sva sećanja na užas koji ih je zadesio.
Ovo je priča i o onima koji se nisu spasli. Pedeset jedno srce je prestalo da kuca, pedeset jedna zvezda se na nebu upalila. Nemoćni, suvise spori da pobegnu podivljaloj bujici, previše voleli da bi voljenog ostavili, istrgnuti iz naručja, otplivali kroz mrak i tamu ka svetlosti.
Iz sve ove nesreće izroni i nešto dobro - pokazaše se i novi heroji. Muka nas iznenadi i probudi mlade junake. A mislili smo da je omladina lenja, nezainteresovana, da samo igra igrice i gubi vreme. O kako smo se samo divno prevarili. Ustali su, okupili su se, organizovali. Pokazali su kako umeju da rade kad imaju motiv i neki viši cilj.
Pokazali smo se u ovoj nesreći svi. Izbacila je poplava mnogo više od prljave vode i mulja, izroniše Srbi, ujediniše se i pokrenuše. Lepo kažu da ne pada sneg da prekrije breg već da zveri pokažu trag.
A zverčice i pokazaše svoje tragove, odvojiše bogati od svoga bogatstva, odvoji sirotinja od svoje nemaštine... I nahraniše se gladna usta, napojiše se žedni i obukoše mokri, goli i bosi. Neko je dao dosta, neko samo poslao poruku, svako koliko je mogao, Onaj gore je sve video. Čak i one koji pokušaše da iskoriste tudju tugu i muku - ali ovo nije priča o njima. Redak je onaj što ne pruži, ne dade svoju snagu i ne ponudi svoju hranu, vodu pa čak i svoje mleko.
Ujedini nas bombardovanje, pokrenu nas mala Tijana i poplave nas podigoše na noge. Zar je potrebna velika nesreća pa da Srbi pokažu koliko su veliki i koliko su ljudi...
Kad bi samo zauvek ostali ovde gde smo se na lestvici vrline popeli, ali da više ne pada po bregu sneg...
